Da nema mraka, zvezde ne bi mogle da sijaju. Ovog puta, naša topla zvezda, naše Sunce ima susret sa najmračnijom planetom, Plutonom. Poslednja u nizu, ova planeta je sinonim za ono što je nama najudaljnije, nešto čega se plašimo, jer nam je nepoznato, ali i nešto što je najdublje, neosvešteno u nama, naši strahovi, tama u nama.
Sunce, tek što je zakoračilo u znak Vodolije, na prvom stepenu ovog znaka, desiće se susret sa Plutonom. Oči u oči, razmeriće snage, bog života, lučonoša i bog podzemlja, Had. Jedan bez drugog ne idu, često zaboravljamo to. Radjanje i smrt, najudaljenije tačke našeg života, okvirne tačke kojima je oivičen naš život, nam daju uvid u to koliko smo ograničeni u našem bivstvovanju na planeti Zemlji, jer znamo kada smo se rodili i znamo da ćemo kad tad umreti. Vrlo jak uvid, istina zapravo, koje treba da budemo često, ako ne i uvek svesni. Ali je često zaboravljamo.
Ovog utorka, na neki način, susret ove dve planete će taj uvid da osvesti u nama i oko nas. Početak i kraj, svetlo i tama, život i smrt, dva polariteta spojeni 21. januara mogu da unesu razne fatalne događaje u našu realnost. Sunce je slabo, jer se nalazi u znaku Vodolije, u kome on nema snage i toplote, pa će bog tame dominirati, u svoj svojoj energiji. To je energija koja može doneti veliku transformaciju, jer on vlada svim promenama našeg života i odnosi se na onu transformaciju koja je najveća u našem životu – a to je smrt. Energija Plutona je razarajuća, ukoliko se otimamo promeni. Ona je destruktivna, ali i neminovna, sveprožimajuća, ona koja stvara i razara u isto vreme. To je najveća sila koju možemo da osetimo u našem Univerzumu, jer zapravo ova planeta vlada i neverovatnim fenomenom zaćeća. Zašto se onda bojimo promena, zašto se plašimo mraka, tame, nepoznatog i smrti? Samo zato što nismo spremni da pogledamo u sve što nas plaši i priznamo to što jeste. Otvorite širom oči. Pogledajte u mrak i videćete obrise, a zatim i sve ono što treba da vidite. Pogledajte tami u oči i ona više neće biti to. Jer naše oči su naše svetlo, iako i u tim očima postoji crna zenica, koja predstavlja ono oko čega se vrti naša cela Galaksija, crnu rupu. Zato, osvestimo, barem ovih dana, da smo smrtni, ali i da smo deo jednog velikog, ogromnog organizma koje zovemo Univerzum, koji nam želi reći, ako znamo da slušamo i gledamo znake, da sve što je gore i dole je, sve što je makrokosmos, mikrokosmos je. Zato ovog dana nema potrebe za strahom. Uvek je sve u redu, u ovom poretku stvari, jer sve oko nas diše onako kako se mi osećamo.